envers.......

pink bojom vise ne pisem! bas mi je krivo sto ponovno na tako sitnim stvarima , radim eto istu gresku ! jaooo

Kao i obicno ja pochnem pa stanem... tako je i u mom zivotu! Sve sto sam pocela, nisam dovrsila, da li je to moja nemarnost ili urodjena mana, ne znam...!

Docekah i taj dan, u svom na svom, bolno na kakav nacin, ali sta se moze, zivot je cudo s kojim se treba nauciti sazivjet zar ne, i kao sto ariela kaze... heehe, neko zivot sanja, a neko ga zivi, Bravo mala, ali sve dok ne podje niz liticu ......

Koliko god se trudila da budem nevaljala, losa i koliko go su me svi tako dozivljavali , a i danas to rade , moja neostvarena zelja ponovno pocinje da se budi! Pitala bih vas sve ( ako budete citali ovo ) ... Da li je normalno cijeli svoj zivot zeljeti djecu ( sinove ) jer ne bih voljela da moje curice pate kao vecina nas zenskih, sanjariti o porodici, kucici u cvijecu, harmoniji i smirenom zivotu.. a istovremeno praviti razlicita sranja i padati iz greske u gresku.. over and over again!? Znam da nije normalno..., moralno.... A to mi se desavalo godinama... Nisam znala izustiti sta zelim! Zasto!? Ne znam ni ja...! Sada to mogu glasno da kazem, ali nemam kome.. Mozda i imam.. ali je to nemoguce ! A mozda i jeste ! Ko zna vise !

Sa " Homme idoine pour" to sada jako zelim , je ga osjecam svaki trenutak ... ali kako !? U tome i jeste problem .... ja sam sve izgubila, otishlo je na drugi svijet , a on, moj Homme idoine pour, se nekako nasao tu negdje , ne shvatvsi da me vec obuzeo .. prebrzo sam se vezala za njeg....

omiljena boja, omiljeni font... omrzla moja nocna mora.. omrzla moja " envers" druga strana ... premrzla JA .. monoton zivot, strashna sudbina , jebena odluka, bolna rana , gubitak , grijeh - grijehovi , bol, grc , jecaj, duge noci .... oziljci proslosti , lakoumnost ... gorka sudbina .... do jutra mogu nabrajati ... a dusa i dalje ranjena, prazna zeljna necega i nicega! to i jesmo mi, zene! KOJE HOCE SVE PA NISTA, KOJE NECE NISTA PA ODJEDNOM HOCE SVE...

sjedim ... cekam san, milioni desavanja kroz glavu trce , ne znam koju trku prave unutra... da li zele da se natjecu ili jednostavno da me podsticu, ajj SAISONGAILL , tu smo tu smo ne zaboravi nas! ja sam vrednija od nje, ja sam jos vrednija, ja najvrednija! a ja , pa sve ih iz dana u dan slusan, nista ne poduzimam, a one samo jedna na drugu se slagaju i samo mi jos vise odmagaju! trudim se isati rjecnikom nasim, ne znam koliko cu moci da izdrzim, bez svojih standardnih postapalica, strah me identiteta , jer imam namjeru ispricati negdje "drugu stranu femme Saisongaill" ....... veceras nisam spremna poceti jer se i dalje misli natjecu ja pra ! ja bitnija! ja najbitnija! zelim da ovo lici na nesto! nastavljam sutra !